Petunija

PETUNIJA

Opis. – Potiče iz Južne Amerike, gde je višegodišnja biljka, a kod nas se gaji kao jednogodišnja. Listovi su neizmenični, okrugli ili izduženi i pomalo lepljivi. Cvetovi su levkasti, dupli ili prosti, u svim bojama i sa mnögo kombinacija boja. Latice su ispresecane nervaturom, šarene su ili jednobojne, prostih talasastih ili izreckanih ivica. Ima ih uspravnih, visine oko 20 cm, i visećih, dugih i do 1 metra. Kod “mini petunija” cvetovi su u prečniku samo 5 cm, dok “ginant” ima 13 cm u prečniku.

Doba cvetanja. -Cvetaju od maja do pozne jeseni. Potrebno je odstranjivati otcvetale cvetove.

Korišćenje. – Upotrebljava se za ukrašavanje balkona, terasa, prozora, za leje i vrtove oblikovane kamenjem.

Tip zemljišta. – Najviše joj odgovara humusno, rastresito zemljište sa dodatkom treseta i dosta prehrane. Pojava bledih i žutih listova znak je da bilj- ka treba gvožde kao prehranu (Fe sulfat). Stanište. – Uspeva dobro na sunčanim mestima.

Vlažnost. – Zaliva se redovno, ne preobilno – otprilike triput nedeljno. Bujne i viseće vrste svaki dan se zalivaju u večernjim satima. Tehnologija proizvodnje rasada. – Za odgajanje 1000) biljaka potrebno je 0.25g semena. Za setvu treba obezbediti porozan, lak i dezinfikovan supstrat, ne previše bogat hranjlivim materijama (pH 5,5 do 5,8), a najbolje je upotrebiti gotov supstrat (Stender A-250). Setvom u januaru dobijaju se biljke koje cvetaju u aprilu, a februarskom setvom postiže se cvetanje biljaka u maju. Supstrat pre setve zaliti rastvorom previkura, da bi se eliminisale zemljišne gljive i predupredilo poleganje rasada, što je čest slučaj kod rasada petunija. Veoma je bitno ne prekrivati seme supstratom jer mu je svetlost neophodna i znatno povećava procenat klijanja. Dobro je setvenu posudu prekriti staklom. U lošim uslovima, kad klijalište nije obezbedeno, mravi mogu odneti seme ili ga skupiti na jedno mesto. Visoka vlažnost supstrata i vazduha pod staklom i temperatura od 22 do 24 Cu prva tri dana, a zatim 18 do 20°C, obezbeduju dobro i ujednačeno nicanje za 4 dana. Odmah nakon klijanja treba ukloniti stakleni poklopac, a nakon nicanja biljke izložiti punom dnevnom osvetljenju (ne i suncu). Po nicanju temperatura ses Izmedu dva ciklusa zalivanja treba da se supstrat blago prosuši. Vlažan supstrat ima tamomrku boju, a treba da se prosuši do umereno braon boje. Potrebno je provetravanje i zalivanje blagom dozom previkura da ne bi doslo do poleganja rasada. Vreme pikiranja zavisi od gustine posejanih biljaka, tem- perature i dr., ali je to obično posle 4 do 5 nedelja. Pikiranje izvršiti na 3×3 snižava na 16°C, a vlažnost treba redukovati na umerenu.u pikir-posude ili kontejner tacne. Po pikiranju održavati temperaturu na 12 do 14’C. Za oko 5 nedelja pikirane biljke se mogu saditi u saksije širine od 8 do 9 cm ili u kontejnere 7 x 7 cm. Da bi se dobile niske i kompaktne biljke, koje obično tržiste zahteva, pored niže temperature, treba izbeći i previše vlage. Blago prosušivanje izmedu dva ciklusa zalivanja pozitivno ce uticati na razvoj korenovog sistema sadena u saksije i dobro ukorenjena, može da izdrži temperaturu od -10’C, sa malim ostečenjima lisca – provereno eksperimentom u sopstvenim plastenicima. Ovo je interesantno zbog moguénosti gajenja u martu u plastenicima bez grejanja. Zalivati treba ujutru da bi se sprecile ozegotine na lišcu. Kompaktan i nizak rast može se postici i primenom regulatora rasta alar u koncentraciji od 0,2 do 0,5 %, ali tek pošto se biljke zaliju vodom.

Bolesti i štetočine, – Preobilno zalivanje, dok su biljke jos male, može da dovede do truljenja korena i uvenuča biljaka. U toku leta, po vrelom vremenu, može doci do pojave brašnastih naslaga, što je znak pepolnice. Na malim, tek izniklim biljkama na rasadu, veliku štetu u toku samo jedne noci może da nanese puž golać. Pojavljuje se samo noću, u lošim uslovima odgoja rasada. Petunije često napadaju virusna oboljenja, pa stoga biljke treba razmnožavati semenom FI hibrida od renomiranih proivodača. Virusna oboljenja se ne mogu izlečiti.